The current Bet365 opening offer for new customers is market-leading bet365 mobile app You can get a free bet right now when you open an account.

„Celo telo je u umu, ali nije ceo u um u telu... Um ima sposobnost da prekorači telo.“ Swami Rama

Kako god pisali o meditaciji, početniku zvuči čudno i nedovoljno uverljivo a naprednom korisniku neautentično i daleko od doživljaja koji on/a ima tokom meditacije.

To je zato što tekstove o meditaciji piše i čita um a um nije nikada u meditaciji i on ne zna ni šta je to – niti može znati. Um je, naime, uvek u prošlosti ili budućnosti a u meditaciji smo u sadašnjem trenutku. Pa pošto je sadašnji trenutak jedina Istina - um i Istina se nikada ne sretnu. Mogli bi smo u šali reći da Istina nije u umu nego u Neumu. Nešto nas toj Istini vuče. Meditacija je kao povratak kući. Ona je povratak sebi, tamo gde vam je mesto, gde pripadate.

Evo, ipak da pokušamo jezikom, tim sredstvom uma i logike, da opišemo o čemu se tu radi. Da bi smo stavili meditaciju na svoje mesto, negde u neku „šemu stvari“, najbolje će nam poslužiti „Stihovi o jogi“ („Joga sutra“) koje je pre dve hiljade godina napisao čuveni jogi, lekar i gramatik Maharši Patanđali (Maharshi Patajali). U njegovom sistemu joge, meditacija je sedma od osam stepenica ili udova. Ti udovi su sledeći:

  • Yama su pet principa moralnog uzdržavanja (nečinjenja)
  • Niyama su pet aktivnih principa činjenja.
  • Asana je fizička vežba zauzimanjem položaja (što mi, na Zapadu, najčešće poistovećujemo sa jogom).
  • Pranayama su vežbe disanja.
  • Pratyahara je povlačenje čula.
  • Dharana je koncentracija.
  • Dhyana je meditacija.
  • Samadhi je prosvetlenje, realizacija ili spasenje.

Vidimo da se meditacija nalazi vrlo visoko na tim „Lestvama duhovnog rasta“ - pretposlednji stepenik ka Spasenju. Sa jedne strane, puno toga treba da se uradi kako bi smo bili spremni za meditaciju. Ali, sa druge strane, vi ste već spremni. Skočite odatle gde ste; ne treba ništa dodavati, treba oduzimati :-).

U formalnom smislu, meditacija zahteva puno raznih fizičkih i mentalnih priprema ali, u svojoj suštini, za meditaciju ne treba ništa; Bilo šta što radite u svakodnevnom životu a svesni se toga, svešću prisutni u tome što radite – je meditacija. Sve je uvek ili navika ili meditacija. Ili radite potpuno odsutni, po navici ili ste svesni, prisutni u meditaciji.

Međutim, neke osnovni preduslovi trebaju biti ispunjeni kako bi nam taj put u mir i blaženstvo išao lakše i brže.

Opuštenost tela.

Opuštenost tela neophodna jer u grču i napetosti nećete uspeti uroniti u mir. To se može postći ili vežbanjem joga položaja ili nekim tehnikama usmerenim upravo ka opuštanju tela (Šavasana, joga nidra). No, bez obzira koju tehniku da će te primenjivati, važno je da naučite je se opustite brzo, u času. Evo, gotovo sam siguran da su vam sada, dok ovo čitate, ramena podignuta; opustite ramena, pustite lopatice da padnu dole. To je opuštanje „u času“.

Vežbanjem to će postajati sve lakše i sve brže.

Ugodan (sedeći) položaj (asana)

Sama reč asana na Sanskritu znači „sedeti (udobno)“ i „biti prisutan“. U jogi se uče i vežbaju razni sedeći položaji od koji su neki posebno povoljni za meditaciju. Tu se naročito misli na Laki položaj/“Turski sed“ (Sukhasana), Savršeni položaj (Siddhasana) i najpoznatiji joga položaj za meditaciju – Lotos položaj (Padmasana) ..

Tu je omiljeni položaj za meditaciju kod Budista – Vadžrasana (Vajrasana). Mogu se provesti godine, učeći, vežbajući i doterujući sedeći položaj za meditaciju ali nije poenta u položaju samome po sebi nego u njegovoj svrhi. Dakle, dovoljno je zauzeti položaj u kome možete ugodno sedeti 10 – 30 minuta. Ipak, moramo pokušati da sedimo pravih leđa (radi „opuštene budnosti“). Ruke i prsti su vrlo često u nekom posebnom položaju koji se „gest“ (mudra)Naravno da će vam za ulazak i držanje takvog položaja biti vrlo korisno ako ste vežbač joge ali to nije preuslov. Pored sedenja na podu, možete sedeti i na rubu stolice a postoje i stojeći položaji za meditaciju.

Mentalni stav

Meditacija je lakoća i nevinost. Nije rad i napor. Ne iščekujemo ništa, ničemu se ne nadamo, ne težimo ništa da postignemo ili završimo. Dakle, ne radimo ništa. Iz činjenja se prenesemo u postojanje. Jednostavno BUDITE.

Disanje 

Kao i mentalni stav, i disanje (pranayama) je priprema i preduslov ali i meditacija samo po sebi. Disanje je, štaviše, jedna od najosnovnijih i najmoćnijih tehnika meditacije.

Disanje počinje i završava se svesnošću. Svesni smo da udišemo, svesni smo da izdišemo. Prvo obratite pažnju na kvalitet daha, proverite da nema trzaja, brzog, plitkog ili isprekidanog disanja. Potom, umirite, usporite i produžite dah i pokušajte ukloniti pauze između udaha i izdaha i izdaha i udaha.

Posmatranje misli 

Početnici u meditaciji vrlo često posmatranje misli („svedočenje“) pomešaju sa pokušajem da se misli zaustave. Misli se ne mogu zaustaviti (i zbog toga je meditacija i izmišljena, ha, ha!). Dakle, nezainteresovano i neutralno posmatramo misli kako dolaze i kako odlaze. Ovo je već napredniji pristup jer je za početnike mnogo lakše angažovati um nečim drugim ali „posmatranje misli“ ipak dajemo ovde kako ta dimezija ne bi ostala netaknuta (više o „svedočenju“ u sledećim člancima).

U najkraćem, pokušavamo posmatrati (1) pojedine misli (samo vas gledam :-)) a potom (2) i ceo tok misli. Radi se o tome da pokušavamo da ne gledamo objekte koji plove tom rekom misli nego više posmatramo sam tok reke. Pokušavo da se niti ne kačimo na te misli nit da ih odbijamo; što je veća averzija ili privlačnost to ćemo se jače na njih „nakačiti“ i to, za uzvrat, vodi ka uznemirenosti te govoru ili akciji.

Tu veštinu možete vežbati u svakodnevnom životu i za to vam nisu potrebni nikakvi posebni uslovi.

Suština je, u svakom slučaju, da posmatramo spolja taj voz misli kako prolazi pred nama a da ne budemo uhvaćeni ni u jedan „vagon“!

 

Tehnike, tehnike

Samih tehnika ima bezbroj i sigurno je da su nastale iz urođene i neodoljive potrebe čoveka da dosegne to stanje blaženstva i mira. Tehnika ima tako puno i tako različitih jer smi i mi ljudi različiti; nekome će „leći“ bolje ova, nekome ona tehnika. I neće vam svaka biti jednako dobra u svakom periodu. Slobodno eksperimentišite i probajte i držite se neke tehnike dogod ima „soka“ u njoj. Ali nemojte biti površni.

Samo da pokušam još kratko da navedem samo osnovne tehnike: najstarija i najednostavnija je da pratimo prirodan dah (udah, izdah, pauze/prelaz itd); potom meditacije u kojima se glasno ili u sebi ponavlja mantra, zatim one kojima osluškujemo zvuke, kojima „skeniramo“ telo, one kojima vizualiziramo, one kojima budimo u sebi snažne emocije (energiju) itd, itd. Ova će se stranica time opširno i detaljno baviti.

Ni joga ni meditacija nisu sami sebi svrha. Svrha im je ispunjenje razloga zašto smo ovde na zemlji, tj. da duhovno rastemo i tonući u mir Bića postignemo potpunu sreću.

 

 

 

 

 

 

 

Izvor: https://www.joga.rs 

Komentari: