The current Bet365 opening offer for new customers is market-leading bet365 mobile app You can get a free bet right now when you open an account.

Kafa je jedna od omiljenih napitaka velikog broja ljudi u svetu. Stabljika kafe je visoka od 2 do 5 metara. Da bi kafa uspela potreni su joj vlaga i toplota. Cvetovi ove biljke su beli, a plod je na početku procesa zrenja zelen boje, zatim postaje žućkast i na kraju tamno crven kada je spreman za branje.

Unutar ploda nalaze se dva zrna koja su zelenkasto – smedje boje. Zrno postaje tamno braon nakon termičke obrade, puca i dobija se prepoznatljiv izgled kafe.

Nakon branja, a pre upotrebe zrna kafe se prvo suše, zatim prže i melju. Prženje bi trebalo da traje od 7 do 14 minuta, što zavisi od vrste kafe i to na 240 stepeni Celzijusa. Kafa postaje tamna i zrno puca. U tom procesu se smanjuje količina šećera i kiselost, a razvija gorčina. Kafu je najbolje samleti neposredno pre kuvanja. 

 

Cena kafe širom sveta se razlikuje, tako da je u Rio de Žaneiru najniža cena, dok je u Cirihu kafa najskuplja. Pored cene, razlikuje se i sama popularnost kafe širom sveta. Najmanja količina kafe koja se konzumira na godišnjem nivou je u vijetnamskom gradu Hanoju, gde se po stanovniku popije 0,4 kg tokom cele godine, a najviše kafe se popije u Finskoj, u Helsinkiju, gde se po stanovniku popije 9,6 kg kafe u toku cele godine. U ovo istraživanje nisu uvrstili države Balkana, Bliskog istoka, Rusije i Afrike. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se svakog dana popije 1,5 milijardi šoljica kafe.

Postoji mnogo vrsta i podvrsta kafe, ali dve se izdvajaju i čine najveći procenat kafe koja se konzumira u čitavom svetu, i to su Arabika i Robusta. Rabika je tradicionalna i ona čini 2/3 ukupne proizvodnje kafe u celom svetu. Robusta ima veoma jak ukus i najčešće se koristi za dobijanje instant kafe.

 

ZA SVE LJUBITELJE KAFE ~ TRADICIJA I ISTORIJAT

 

Kafa je kultivisana oko 10. veka. Jedna od legendi kaže da je kafa otkrivena tako što je pastir Kardij je primetio kako su njegove koze postale živahne pošto su obrstile plodove sa niskog žbuna. Ubrzo je shvatio da je za njihovu hiperaktivnost zaslužan žbun. Bio je to žbun na kome je rasla kafa.

 

Iz prapostojbine u Etiopiji kafa je najpre stigla do Arapa koji su čuvali tajnu njenog spremanja i konzumiranja. Muslimanski sveštenici su od nje čak pravili vino koje je korišćeno u religiozne svrhe. Kafa je ilegalno odneta u Indiju, 1555. prva je skuvana u Carigradu, a odatle je u 17. veku otišla do Mletačke Republike iz koje se proširila dalje po Evropi.

Sa kulturom ispijanja kafe dolazi do društvenih promena I ljudi počinju da se okupljaju I zajedno uživaju u ritual ispijanja kafe. Tako su nastale prve kafane. Zanimljivost je to da je Beograd svoju prvu kafanu dabio ček pre Beča, Pariza I drugih velikih metropola. Najveći broj kafana Beograd dobija u 19. I 20. Veku.

 

 

 

 

Komentari: