Pun Mesec nas dočekuje u 24* Lava. U kvadratu sa Uranom. Nasuprot Suncu i Merkuru.
A ovih dana „urlaju“ neki nebitni ljudi. Uvrede. paganske reči. Procedure. Neka „niska“ klasa koja želi da se vidi, pa „zvone“ na sva vrata. I čućete svašta. O sebi. O mom životu. O tome šta radiš, ali pusti to. Klasa i kvalitet čine razliku, a ta razlika između njih ste VI.
Vreme je za osvajanja. Tronove. I borbe. Za onaj deo rijalitija i stvarnosti u kome se uhvatiš da pobeđuješ. Ne neko, negde, tamo, čak ni ja. Pobedili ste u želji da svoj život učinite boljim.
Ustati svako jutro: uprkos, zato. Da u čeličnim okovima izgradiš sebe. Onda kada je svet odustajao, odlučio si se za najvažniju trku.
Ti koji do juče nisi verovao u sebe. Oni kojima je suđeno da propadnu od rođenja. Ti koji si pokazao da vrediš više od brojeva na skali. Ti koji si pokazao da vrediš više od svog nasledstva. Vi… svi vi kojima je život zadao udarce.
Prepreke. Uzbuna. Strahovi. Okruženje bez podrške. Porodice bez topline. Dom bez dece. Ljubav bez partnera. Život bez zdravlja. Sposobnosti bez uvažavanja. Izgled bez komplimenata. Svi vi koji ste istrajali da prevaziđete predrasude. Odrastanje. Uvrede. Falls. Onako kako jeste bez odustajanja. A onda kad je sve „vrištalo” da odustaneš… Ti. Ti… Dobro za tebe.
Možda vam se čini da niste ništa uradili. Ali zaista jeste. Vi ste „upalili“ svoje svetlo. A to ne može svako. Ima ljudi koji tuđim svetlom pokušavaju da oteraju mrak u sebi.
Ne postoji takav psihijatar, trener, astrolog, „čistač karme“, Guru ili Bog, koji može da održi svetlost, pobedi vaše strahove, demone, plač. Morate to sami.
Iako malo ko to radi, svaka borba sa samim sobom je iskustvo, sve ostalo je maskenbal. To je kao da stavite puder na lice puno akni.
Možda je „prva pomoć“, ali nije „samopomoć“ jer gde god da krenemo, ne možemo da pobegnemo od onoga što je u nama. Dakle, koliko god da su te usamljene borbe teške, otvori oči, reci sebi: u mojoj koži su jebena buđenja i idi dalje.
Diši, samo diši. Radiš to tako savršeno.
Sanja Paraminski
Izvor: ATMA
