Zamislite sledeće: u sobi je tišina. Niko drugi nije budan. Svetlost sveće baca prigušene senke. Sunce počinje da izlazi dodirujući nebo svojim ružičastim prstima. Vi sedite na svom jastučetu potpuno mirni, nalik Budi, prekrštenih nogu i pruženih ruku, predajući se.
Sve je savršeno za meditaciju. Potom niotkuda, jedna jedina misao pali se u mirnom i praznom prostoru vašeg uma. To je sećanje. Loša uspomena. Ignorišete je. Vraća se, poput komarca koji vam zuji oko ušiju dok pokušavate da zaspite. Postajete uznemireni. Govorite sebi instrukcije za meditaciju nekoliko puta i umirujete se. Ali to sećanje se vraća. Niste ni primetili kada se desilo, a sećanje se zapravo pretvorilo u unutrašnji, trodimenzionalni film stvarnog događaja. Premotavate sećanje iznova i iznova. Dajete mu drugačiji završetak. Prekopavate ga da biste uvideli kako i da li bi moglo biti drugačije. Odjednom čitav vrtlog besa, bola i ozlojeđenosti vrti se u vašem stomaku, dok svi detalji naviru. Bio je potreban samo minut ili dva, ali dovoljno da se vaš nervni sistem preoptereti. Da li ste ikada imali ovakvo iskustvo?
Borba sa jakim emocijama
Počnete da meditirate i odjednom, postanete rasejani, gubite fokus i nabasate na trnoviti deo svog uma. Ili još gore, završite u emocionalnoj močvari, zaglavljeni u prošlosti. I znate šta? Kao neko ko meditira, morate biti spremni na ovo.
Zašto? Zato što se to dešava sve vreme. Ja meditiram preko 20 godina i scenario koji sam upravo podelio daleko je od imaginarnog. To je moje iskustvo, iz prve ruke. Na osnovu razgovora sa stotinama drugih koji meditiraju, znam da je to univerzalno iskustvo.
Dakle, šta se radi onda kada se u toku meditacije nađemo usred emocionalne uzburkanosti koja se može kretati od blage iritacije do ključajućeg besa? Budimo iskreni: nazovite to kako želite, ali svi mi u sebi nosimo ljutnju, ozlojeđenost, pa čak i bes.
Meditacija znači vežbanje prihvatanja
Jake emocije koje imamo u sebi nisu te koje nam stvaraju problem. Naprotiv, one su potpuno prirodne. Ono što čini da se zaglavimo u nezdravim šemama raumišljanja i osećanja je zapravo naše poricanje i potiskivanje ovih moćnih emocija.
„Do isceljenja dolazi stvaranjem prostora za sve „ovo“da postoji: prostora za tugu, za olakšanje, za patnju, za radost.“
-Pema Chodron
Smatram da je uvek korisno setiti se činjenice da smo, ne tako davno u istoriji evolucije, bili vođeni primitivnim i životinjskim instinktima u borbi za opstanak. Relativno govoreći, to je na samo korak unazad od nas. Ti animalni porivi još uvek su živi i pokreću nas.
Ali meditacija je zapravo važna zbog svega ovoga. Ako je na bilo koji način moramo doživeti, bilo bi to kao formu radikalng prihvatanja. Ona vam nudi mogućnost da se pomirite sa svojim uznemirujućim i često nerazjašnjenim mislima i osećanjima.
Poželite dobrodošlicu neprijatnim mislima i osećanjima
Nedavno sam intervjuisao psihologa i učitelja meditacije Dr. Richarda Millera, koji koristi meditaciju kako bi pomagao vojnicima koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja da prevaziđu svoju traumu. Na samom početku procesa, on ih podučava da dopuste sve svoje emocije, dobre, loše, pa i one ekstremne – i da stvore jedan sigurni i blagonakloni prostor za njih.
Kakva neverovatna ideja (i prilično strana za većinu nas na Zapadu)! U tom procesu dobrodošlice neželjenim, potisnutim ili negiranim emocijama, vojinici polako počinju da prihvataju sopstveno iskustvo. Polako ali sigurno, počinju da isceljuju.
Isto važi za vas i mene. Svi smo mi osetili patnju na različite načine i različitih intenziteta. Imamo emocionalno telo koje je oštećeno, povređeno ili traumatizirano. To je život i neke stvari ne možemo izbeći. Ali važno je da prihvatimo ovu činjenicu i da se s njom uhvatimo u koštac, ako želimo da rastemo i napredujemo.
Meditacija je efikasan alat koji vam može pomoći da prihvatite svoje iskustvo i svoju emocionalnu prirodu. Vi i ja smo emocionalna bića. Možemo biti preplavljeni emocijama.
„Moćne emocije izlaze na površinu u toku meditacije kao ogromni kit koji se pojavljuje iz neprozirnih dubina okeana.“
-Morgan Dix
Kada se to desi sledeći put, umesto da ih poričete ili potiskujete, poželite dobrodošlicu emocijama. Pokušajte da se ne zadržavate na njima, ali ih takođe nemojte odgurivati. Odvojite malo vremena da ih tiho pozovete za vaš sto. Metaforički rečeno, doći će do neprijatne tišine. Ali zapamtite, one ipak predstavljaju deo vas i vaše jedinstvene priče.
Isceljenje i integrisanje vašeg emocionalnog tela
Na kraju krajeva, vi želite da vaše emocionalno telo bude zdravo baš kao i fizičko. Šta bi se desilo kada bih odjednom počeo da se pravim da moje ruke i noge nisu tu. Sve bi postalo jako čudno. Na primer, pokušao bih vrata da otvorim ustima?
Znam, to je besmisleno, ali shvatate šta želim da kažem. Mi težimo da budemo celina, i potreban je veliki rad da bi se integrisali neki veoma bolni, teški i poražavajući delovi našeg iskustva. Ali ako nas je 100 godina psiholoških istraživanja naučilo bilo čemu, to je da mi ignorišemo i potuskujemo ove delove po cenu naših odnosa i nas samih.
Meditacija zasigurno nije lek za sve, ali je jedan od najboljih alata koji nam pomaže da isceljujemo i rastemo u ovom razvojnom putovanju ka celovitosti.
– Morgan Dix
Izvor: https://jogaportal.com
